Међународни дан мушкараца се обиљежава 19. новембра у преко 60 држава свијета, међу којима је и наша. Овај дан се још прославља и као антисексистички дан јер је ово прилика да се укаже на дискриминацију мушкараца и на потребу за родном једнакошћу.
Циљеви прославе Међународног дана мушкараца су фокусирање на здравље мушкараца и дјечака, побољшавање родних односа, истицање позитивних мушких узора, те промовисање полне равноправности. Није такмичење ко има више проблема у друштву, мушкарци или жене, већ се мора говорити о темама и проблемима који се тичу оба пола.
Једна од многих тема о којој се не говори је насиље над мушкарцима, јер кад се говори о насиљу, најчешће се говори о насиљу које мушкарци чине. Међутим, нису ријетки случајеви да управо мушкарци трпе насиље. Запитајте се, када бисте на улици видјели како мушкарац удара жену, шта бисте урадили? Наравно да бисте то покушали спријечити. Али када бисте видјели да жена удара мушкарца, прошли бисте крај њих, не урадивши ништа, можда бисте се чак и насмијали. Али ово није нешто за смијање, ово је проблем који се дешава свакодневно и сви смо тога свјесни, али нико ништа не говори и нико ништа не предузима. Зашто је ово табу тема? Зашто занемаривати нешто што је толико озбиљно и учестало? Многи мисле, ако иступе и признају да су жртве породичног, или било које друге врсте насиља, да их то чини слабима, али морамо говорити о насиљу над мушкарцима јер је насиље – насиље, без обзира на то коме се дешава и требамо га спријечити.
Постоје још многи проблеми са којима се мушкарци суочавају: у већини земаља су обавезни да иду у војску, немају одсуство због очинства и бројни други. Доста проблема произилази и из очекивања које друштво намеће мушкарцима, као што су она да не смију изражавати своја осјећања, не смију плакати, иначе их то чини слабима, морају имати физичку и менталну чврстину, финансијски обезбиједити своје породице јер ако у томе не успију, бивају прозивани разним именима и постану предмет исмијавања. Ово се не би требало догађати, јер не може се говорити о равноправности између мушкараца и жена ако постоје двоструки стандарди.
Мушкарце треба заштити од ових ствари јер се нико не може борити сам, па нити они који се сматрају јакима. Бити јак не значи бити само физички јак, већ бити јак и кад треба изразити своја осјећања, плакати, заузимати се за себе и имати свој став. Дакле, да би се нешто промијенило, потребно је иступити и борити се за промјене.
Марија Новаковић