Матурска екскурзија

Шта помислите када чујете: „Шпанија“? Како вам звучи Италија? Можете ли замислити обале Француске?

Када станете на обалу било ког острва које чине Венецију, прво што уочите је огроман број људи који су, вјероватно, исто као и ви, први пут ту. Заједно са вама се осврћу и прате тамне гондоле које нестају у уским каналима, или посматрају високе грађевине разних боја које се издижу изнад вас. Пробијате се лагано кроз исто море разних језика и култура тражећи саму срж овог града.

Ако се, ипак, одлучите за Верону, можете очекивати сличну ситуацију. Потражите велику концентрацију људи на улазу Јулијине куће. Погледајте око себе, шта видите? Читате ли обећања исписана на зидовима или се осврћете за младим људима који своја тек пишу не сумњајући у њих ни једног тренутка.

Досат вам је гужве и романтике? Пођимо онда у Шпанију. Хајдемо тамо гдје се чула запале, гдје људи горе од узбуђења и дан и ноћ. Допадају ли вам се мјешавине боја и мириса? Шта кажете на звуке таласа? Можете ли рећи да је ноћ овдје заиста љепша од дана?  Осјетите мирис мора и пијесак међу прстима. Колико мисли сада пролази вашом главом? Да ли вам тијело прати свјетлост око нас? Овог тренутка се не може издвојити нити једна особа која је другачија од нас. Погледајте ова насмијана лица која носи музика и масу која плеше као један.

Већ сте уморни? Издржите још само мало. Приђите за тренутак, одајте почаст онима који су овдје пали, ни криви ни дужни. Можда су овако гледали небо, овдје у Ници, као ми сада или су размишљали о ручку који њихова дјеца чекају код куће. Некако вам се ваши проблеми сада чине мали и небитни, зар не? Заиста вас разумијем.

Да ли сте расположени да свратимо у Монако, само на кратко? Знам да сте уморни и да вам се иде кући, али овако нешто се само овдје може видјети. Ипак не? Па и то је у реду. Кренимо онда кући, сигурно желите да видите вама драго лице.

                                                                                                          Јелена Липовчић, IV₁