Људи су повезани крвним и биолошким везама, али и културом и умјетношћу. Умјетност је жеља људи да прикажу своје емоције и мисли на платну, папиру или кроз ноте. Преко умјетности су људи најближи томе да превазиђу своје смртне границе и оставе траг у бесконачности. А култура је рођена из тога. Култура је наслијеђе једног друштва и учимо о њој од људи око нас. Људска природа, која је цивилизована и емпатична, манифестује се кроз културу и умјетност. Свако мјесто има свој посебан печат. Тако и наш мали Прњавор има својe младе људе који стварају културну и умјетничку баштину. У наставку текста ћемо вам их представити и пренијети шта су нам рекли о својој умјетности.
Мила Просан
Мила је друга година на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, на студијском је програму драмске умјетности. Раније је била члан аматерског позоришта СПКД ,,Просвјета“. Одрасла је у позоришту и од малена је знала да је то њен позив. Али, поред глуме бави се и осликавањем лица и тијела. Њени радови су врло специфични и аутентични. За само шминкање јој треба 7 до 8 сати, али ако рад садржи и неке друге елементе припреме почињу и пар дана раније.
Тиме се почела бавити још у основној школи када су у позоришту остали без шминкера. Мила своје радове објављује на инстаграму и већина њене публике је са ових простора. Истиче да је њен рад Змијањски вез био највише примјећен. Мила је до сада осликавала саму себе, дјецу, трудничке стомаке и људе за одређене спотове. Она је поносна на све своје радове и сваки пут тежи ка томе да испроба нешто ново и помјери своје границе. Мотивацију проналази у себи и вјежбу не гледа као терет, већ као забаву. Мила тврди да је таленат важан, али без труда нема ништа, нема пречице до успјеха. Она нам говори да се шминком и најобичнији предмети могу оживјети и да инспирацију проналази у свему.
Теа Бороденко
Теа је млада сликарка и студенткиња графичког дизајна. Своје слободно вријеме проводи поред штафелаја. Она свој пут ка сликарству описује као занимљив и тајновит. Рођендански поклони које смо добили као дјеца некима су били небитни и нису оставили трага. Али Теи је један такав поклон изгледа био судбоносан и окренуо ју је на пут ка умјетности. Платно и штафелај које је добила за десети рођендан су је навели да почне са сликањем. Са једанаест је насликала своју прву слику и кренула да истражују у том правцу. Ипак, Теа је била свестрана, бавила се и спортом, а своје сликање је чувала као тајну одређено вријеме.
Говори да је то био њен мир. Тек када је одлучила интензивније и професионално да се бави сликањем, прије двије и по године, објелоданила је то. Неки људи су били шокирани, али у позитивном смислу. Истиче да Прњавор за њу има пуно значаја јер људи који га чине су јој били подршка од самог почетка. Њени пријатељи и породица су је увијек бодрили. Она највише проналази инспирацију у људима. Посебно је поносна на слику ,,Голуб“ као и слике пезјажа са њене студентске изложбе 2022. године. Теа истиче да без љубави нема ни умјетности.
Аднан Селимовић
Аднан је почео да се бави писањем са једанаест година. Данас је четврта година новинарства и комуникологије. Он је већ објавио своју прву збирку поезије ,,Облаци су ти границе“. Истиче да је раније више писао поезију, а сада му лакше иде писање прозе. За њега увијек постоје догађаји, људи, ствари или стања која га инспиришу. Говори да вјерује да је инспирација будила ријечи у њему и да су оне жељеле да се излију на папир. Он није рођен у Прњавору, али сматра да је Прњавор његов град. ,,Теби граде“ је пјесма која најбоље описује Аднанова осјећања и приврженост Прњавору. Прва његова пјесма је посвећена ријеци Укрини. Он је такође захвалан на огромној подршци заједнице и мисли да то много значи, поготово младим људима, а и он се труди да буде подршка млађима и да им даје вјетар у леђа.
Неда Стојчић