СЕДМИЦА ПРИЈАТЕЉСТВА – ЈУ Гимназија Прњавор

6 новембра, 2018

Још један понедјељак је освануо… Сличан другим понедјељцима само именом, а различит свим осталим. Нервоза и трема су се пробудиле у мени чим сам се и ја пробудио. Како ће бити? Хоћу ли бити добар домаћин? Стотине питања, а одговора нема. Одговори ће долазити сами током наредних дана. Освануо је понедјељак- дан када нам долазе другови Пољаци из побратимског града Болеславјеца након неколико деценија. Да, ово је само узајамна посјета и наставак пријатељства које смо обновили прије двије године.

Имена на папирима исписана, а погледи усмјерени ка вратима аутобуса. Чекамо да угледамо свог госта. Проналазимо сличности између особа са фотографија на Фејсбуку и особа које излазе из аутобуса. Ја сам Аднан. Ја сам Камил. Драго ми је!

У уторак, првог званичног дана њиховог боравка у нашем граду, одржали смо приредбу у Музичкој школи у знак добродошлице. Уз пјесму и ноте жељели смо приказати пријатељима из Пољске колико талентованих ученика се крије међу зидовима учионица наших школа. Истог дана, гости су обишли Украјинску- гркокатоличку цркву, џамију и православну цркву.

Другог дана, посјетили смо цркву брвнару у Палачковцима, ергелу липицанера, гдје су најхрабрији домаћини и гости имали прилику и да јашу коње, као и бању Кулаши гдје су уживали и одмарали се. А како дозволити да гости буду и оду, а да не пробају наше специјалитете? То дозволили нисмо! Тог дана, у вечерњим сатима, смо у Борику за наше госте направили роштиљ и представили им можда чак и најпрепознатљивији бренд наше земље- ћевапе!

У рано јутро трећег дана боравка кренули смо пут Бањалуке. Свратили смо на старо гробље Пољака у Деветини, а затим наставили пут ка Бањој Луци. Посјетили смо Владу РС-а, били на пријему код бискупа Комарице, обишли град на обалама Врбаса и на крају дана се вратили у мали градић који их је чекао раширених руку. Тај дан је потрајао дуго, јер смо те ноћи излазили у Индустри бар.

Петак! Доручак! Долазак у школу! Часови информатике, енглеског и њемачког језика. Ручак. Турнир у одбојци и фудбалу између гостију и домаћина. Одлазак на мису у католичку цркву. Роштиљ у организацији Удружења Пољака. Опроштајна манифестација у Дому културе проткана традиционалним играма. Вечера! Одлазак у град! Да паднеш од умора. Али ми смо домаћини! Ми чинимо све да гостима буде одлично, а према њиховим коментарима у томе смо и успјели!

Посљедњег дана боравка, наши гости су обишли Челиновац, самостан у Александровцу, као и фарму Ливач. Осмијеси који су били у понедјељак, сада су били само линије чији су крајеви били благо усмјерени ка очима.

Ручак у Ловачком дому, а онда сузе. Сузе. Зар да пишем ишта више? Сузе су се сливале низ образе и падале на тло, а с усана су текла обећања да ћемо се опет видјети! Загрљаји као чврсти мостови пријатељства изградили су се за шест дана. Чврсте су то ћуприје које ни највеће ријеке ни олује неће моћи уништити. Вријеме може уништити замак Грођец, може уништити и Кастел који краси Бањалуку, али успомене и пријатељства остају. Отпорна као коров. Коров који цвјета најљепшим цвијетом – пријатељством.