Вјероватно сте некада размишљали о значају 8. марта, о уобичајеном поклањању ружа припадницима женског пола и о упућеним честиткама, изговореним тек онако, реда ради. Вјероватно сте били и убијеђени да тај дан постоји да би се поклањало цвијеће, изговарале разноразне сладуњаве ријечи и да би се поклањала пажња женама, дјевојкама. Вјероватно сте мислили да је то дан када се исказује поштовање према жени, иако претходних годину дана уопште није била поштована. Нити сте јој поклањали пажњу. Нити цвијеће. Нити љубав. Кроз године, симболика 8. марта попримила је потпуно другачије значење.

Међутим, иза овог датума се крије много већи смисао, много већи значај. Осми март или Дан жена први пут је обиљежен 1909. године у САД- у, када су коначно остварена елементарна права жена. Свему овоме је претходило велико незадовољство женске популације, проузроковано неповољним економским и политичким статусом жене у друштву. Ескалација незадовољства десила се 1908. године, када је више од 15 000 жена марширало улицама Њујорка, захтијевајући краће радно вријеме, бољу плату, право гласа и једнакост жена са мушкарцима.

Године 1910. одржана је прва међународна конференција жена, на којој је и установљен Међународни дан жена, на приједлог славне Кларе Цеткин. Од тада па до дана данашњег, сваке године на дан 8. марта се традиционално обиљежава Дан жена. Поклањање ружа и пољубаца припадницима женског пола устаљени је обичај на овај дан. Тада се ретроспективно враћамо на почетак двадесетог вијека, наглашавамо важност овог датума и неизоставно потенцирамо равноправност жене са мушкарцем.

Но, запитате ли се каткада колико тога жена губи, а колико добија када постане равноправна са „грубљим“ и издржљивијим полом? Колика су права жене, а колике су њене обавезе? И, да ли је уопште остварен напредак у односу на деветнаести вијек?

Јединствени Душко Радовић је једном рекао: „ Жене нису ништа постигле. Некада су биле неравноправне са правим мушкарцима, а сада су равноправне са никаквим.“

И заиста, служи ли нам чему та равноправност у ери пољуљаних вриједности? Колико вам прија бити доминантнији пол у друштву и бити рука од предузетништва? Задовољавате ли се поклоњеним ружама на празник жена, или бирате да сваким даном празнујете јер сте жена, да сваким даном уживате пажњу вашег мушкарца.

Размислите! Можете ли и смијете ли све саме, или ипак бирате да будете нечије даме, бистре мисли и бритког језика?

Јована Моравац, III2