Према Међународном и Националном календару здравља Црвеног крста, мјесец новембар је посвећен борби против болести зависности. Током цијелог мјесеца спроводи се низ активности с циљем да се превентивно дјелује, прије свега на дјецу и омладину. Млади су изложени бројним изазовима: дуван, алкохол, наркотици, игре на срећу… Због жеље да се докажу, да припадају некој групи или буду популарни врло често крену погрешним путем, несвјесни у шта се упуштају. Стога је велика одговорност на свим институцијама које раде с младима да их благовремено и на прави начин информишу о свим опасностима, како би се избјегле озбиљне посљедице.

Наша школа је сваке године ангажована у борби против болести зависности и на различите начине приступа информисању ученика о овом проблему. Овог новембра су одржане радионице на тему Ризично понашање прилагођене за ученике првог, другог и трећег разреда. Радионице су реализовали разредници, педагог Весна Игњатић и библиотекарка Љиљана Панић, координатор пројекта Живјети здраво.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Осим тога, чланови новинарске секције и Савјета ученика посјетили су Центар за ментално здравље гдје су о проблемима борбе са зависношћу разговарали са психијатром, др Горданом Креховски, као и са једним од пацијената који се успјешно лијечи у овој установи. Надамо се да ће оно што смо од њих чули помоћи нашим вршњацима да се одупру изазовима. Разговор са докторицом Креховски можете послушати на сљедећем линку: https://drive.google.com/file/d/1FYt1YhsmFfsbQTgFSV7Hie4ZIiqyLuLp/view?usp=sharing

Разговор са нашим другим саговорником преносимо у цјелости:

За почетак, можете ли да нам кажете нешто о себи и колико година имате?

– Имам 41 годину и долазим из Прњавора.

Можете ли нам рећи нешто о вашем тренутном стању и с чим сте суочени?

– Тренутно долазим на контроле, осјећам се добро. Од 2006. године имам проблема са здрављем, и тако… Тренутно сам добро.

Како је то све почело, колико сте година имали кад сте почели пити?

– Знате како, врло млад, са 15 година.

Шта Вас је одвело на тај пут –  радозналост, утицај друштва, неки проблеми па сте мислили да тако побјегнете од онога што вас мучи?

– Па… није то толико ни друштво, можда има мало и генетике. Код мене је и отац имао с тим проблема па тако, можда сам ја бјежао из проблему у неки други проблем, да мало скренем мисли од куће.

Да ли сте у почетку били свјесни у шта сте се упустили, или сте мислили да је то нешто што можете контролисати, престати кад год хоћете?

– Мислио сам да могу да контролишем, да то уопште није проблем.

Шта сте све запоставили због зависности, какав Вам је био живот у том периоду?

– Па, знате како, све изгледа добро, док човјек има финансијске услове да то користи. Кад понестане финансија, онда упадате у неки круг. Сутрадан се будите, можда хоћете да се опоравите, да купите неко воће или доручак, а немате пара. Видите да упадате у проблем.

Шта сте онда радили, у тим ситуацијама?

– Па шта ћу да радим.. Знате како, изађеш у град, увијек има неких пријатеља, неко те увијек мало помогне, па ти наставиш, кренеш даље да пијеш. Онда упадаш у још већи проблем. Једноставно, није лако ни причати о томе.

Јесте ли некад причали са пријатељима о томе?

– Јесам причао, мени су људи говорили да стајем. Доста су ми касније помогли старији људи, старији људи који су ожењени. Помогли су ми да бјежим на прави пут.

Шта Вам је највише помогло?

– Највише сам сам себи помогао. Долазио сам и код докторице, која ми је стварно пуно помогла, и психијатри и сви овдје су ми помагали. Али, док ја нисам, сам са собом, одлучио да више не користим алкохол, нико ми није могао помоћи. Чак ни отац мој није вјеровао, мислио је да ћу наставити даље користити. Ево, сад ће у мају бити пуних пет година како сам оставио алкохол и заклео сам се сам себи да је то крај.

Како је ваша зависност утицала на породицу, односе с пријатељима?

– Па, знате како, има пријатеља који уживају у томе да се друже с вама, да вас и почасте, да вас можда и исмијавају, а можда имају веће проблеме него што их ви имате. Родитељи се сикирају, нон-стоп зивкање на телефон, сикирација. Правиш проблем одмах и у кући. Само, човјек под алокохолом неке ствари и не разумије, тешко га је одвући кад је већ дан-два под алкохолом, да га одвуче неко и каже: „Стани.“

Можете ли издвојити неки тренутак, кад Вам је било посебно тешко?

– Па, добро сад, тренутака буде, све се то да превазићи, али буде тешко. Има ту неких животних прича о којима бих могао и  књигу да напишем, о том свему.

Како сте почели пити?

– Основна школа, радозналост. Из радозналости човјек крене, па онда упада у друштво, гдје има добрих пријатеља, гдје нема, гдје ти пријатељи желе добро, гдје ти пријатељи не желе добро… и сад ти важеш. Значи, мораш извагати шта је најбоље за тебе.

Не знам, мени ни дан-данас није јасно, ја сам први мислио да ја нећу оставити тај порок, јер сам стварно волио и друштво и дружења. Ходали смо по фудбалским утакмицама, мени је то све било занимљиво. Али, 2018. године сам увидио да могу само упасти у још гору ситуацију. Морао сам одустати, хтио не хтио. И тад сам долазио на контроле, па сам престајао да се лијечим, свашта нешто. Јако је зезнуто, не знам шта бих вам рекао.

Како сте, и због чега,  одлучили да потражите помоћ?

– Па, знате како, кад човјек има неки проблем, кад види да није добар, хвата га слабост и онда мора да дође и да потражи помоћ. Дешавало се да буде јако лоше, да немам мира, да не могу да спавам. Немир, једноставно ме хвата и онда дођем у болницу и потражим помоћ. Онда, разумијете, и сад, неко ми помаже, а ја сам себи ако одмажем, онда што долазим? Могу једном проћи, двапут, трипут.. Онда ће рећи и докторица и људи из болнице: „Де га пустите крају, ако он сам то не жели, да одустане од пића, пустићемо га и ми па нек^, ради шта хоће.“

О чему сте размишљали у тим ситуацијама?

– Па знаш како, човјек кад изађе у град размишља само о томе кад ће други дан, да иде даље да настави да пије. Младост, не знам шта бих вам реако.

Какав је процес лијечења, шта све обухвата Ваша терапија? Ко Вам је највећа подршка?

– Ја сад тренутно користим двије таблете, а користио сам прије јако пуно. У почетку сам користио и по дванаест таблета. Свашта ми се досад издешавало, али то је нека друга прича па не бих сад о томе да говорим. Што се подршке тиче, морате слушати родитеље. Тек касније, кад направите неке грешке, видите да су вам подитељи жељели најбоље. Било је и пријатеља који желе да те изведу на прави пут. Било је и оних који само желе да виде да ниси за ништа. И, наравно, људи из болнице. Не бих ја могао ништа без њихове помоћи.

Живимо у малој средини, како људи реагују на Вашу ситуацију, има ли разумијевања, или трпите осуде?

– Људи за мене имају разумијевања, сви знају моје стање. Нисам ја никад доживљавао нека исмијавања. А, ако и примијетим да ме неко исмијава, само се окренем и одем. И сад ме неки пријатељи зову да изађемо, попијемо нешто, али ништа! Искључиуо сам се из тога, сад имам неки свој круг, и то је то.

Какви су ваши планови, шта желите да остварите, да постигнете?

– Тренутно бих да се запослим, данас-сутра да оснујем своју породицу и да препоручим омладини да што више бјежи од алкохола. Јер, да је мени имао ко то да исприча, можда ја то не бих радио, не бих упадао у проблеме, долазио у болнице, пио лијекове и не знам ни ја, упадао. Не знам, увијек има проблем већи од већег.

Хвала за издвојено вријеме, надамо се да ће Ваше искуство бит за поуку другима.

– Ништа, ако помогнем барем 70% омладине, ја ћу бити задовољан, пуно среће.

 

Захваљујемо се свим запосленим у Центру на лијепом дочеку, а посебно нашим саговорницима који су одвојили вријеме да своја искуства подијеле с нама.

За крај, битно нам је да истакнемо да је зависност озбиљан проблем и да то није нешто што се дешава тамо негдје или на филмовима. Доста наших вршњака се бори с неком врстом зависности, а наш задатак није да осуђујемо, него да помогнемо ако препознамо проблем.

 

 

Јана Вукомановић и Неда Стојчић